Zadatak akumulatora je da prikuplja jednosmernu struju koju proizvodi alternator i da je zadrži do trenutka kada treba opslužiti pojedinačne potrošače: (elektro pokretač, brisači stakla, sirenu, radio aparat...).
Postoje dve vrste akumulatora u zavisnosti od materijala koji se koristi za izradu ćelija i to:
Prema naponu akumulatore delimo na:
Akumulatore od 24 volti
Akumulatori se sastoje od: suda, ćelije i elektrolita.
Sud akumulatora je deo u kome se nalaze svi ostali delovi a izrađuje se od providne plastike i njegova veličina zavisi od kapaciteta akumulatora.
Ćelije su osnovni deo akumulatora i njihov napon je od 2 - 2,1 volta. Ćelija se sastoji od određenog broja pozitivnih i negativnih ploča. Pozitivne ploče su izrađene od olovnog oksida, a negativne od čistog olova. Između pozitivnih i negativnih ploča nalazi se separator - izolator koji je izrađen od odgovarajuće plastične materije. Sve ploče istog naelektrisanja su međusobno povezane i tako čine pozitivan ili negativan pol. Ovako spojene ploče sa separatorima, stavljene u odgovarajuću pregradu suda nalivenu elektrolitima čine ćeliju akumulatora. Željeni napon akumulatora postiže se rednom vezom između ćelija i to tako da se pozitivan (+) pol jedne ćelije spaja sa negativnim (-) polom druge ćelije. U toku eksploatacije dolazi do postepenog pražnjenja akumulatora. Smatra se da je pražnjenje normalno ukoliko napon po jednoj ćeliji ne spadne ispod 1,8 volta. što je veća gustina elektrolita to je akumulator više napunjen. Ovo je posebno važno u zimskom periodu jer kapacitet akumulatora opada sa smanjenjem temperature.
Polovi akumulatora su obeleženi i to tako što je pozitivni (+) pol deblji a negativni (-) pol tanji.
Pod kapacitetom akumulatora podrazumeva se količina električne struje kojom se napaja potrošač za određeno vreme, ako na primer napajamo neki potrošač strujom od 5A i akumulator obezbedi napajanje za 20h, a da mu pritom napon po ćeliji ne spadne ispod 1,8 volta takav akumulator ima kapacitet od 100Ah.
Kada se uspostavi kontakt uz pomoć ključa ostvaruje se veza između akumulatora i priključka primarnog namotaja u indukcionom kolenu. Primarna struja tada prolazi kroz primarni namotaj, a zatim preko drugog izlaza na bobini dolazi do priključka razvodnika paljenja. Kada su prekidači sastavljeni struja prelazi sa četkica na nakovanj i dalje na masu i na taj način se zatvara primarno strujno kolo. Za vreme prolaska primarne struje kroz primarni namotaj bobine stvara se magnetno polje jer je namotaji nalaze oko jezgra bobine. U trenutku kada breg razvodnika deluje preko izolacionog oslonca dolazi do rastavljanja platinske dugmadi i prekidanja primarno strujnog kola. Treba naglasiti da se u trenutku kada počne rastavljanje kontakta prekidača razvodna ruka se nalazi uvek ispod odnosno neposredno naspram odgovarajućeg metalnog segmenta na razvodnoj kapi. Ovim je omogućeno kretanje sekundarne struje iz bobine do razvodne kape, sa razvode kape na razvodnu ruku i sa razvodne ruke ponovo na razvodnu kapu, na taj način se ponovo uspostavlja primarno strujno kolo. Istovremeno oko jezgra bobine stvara se magnetno polje koje traje do ponovnog rastavljanja četkica od nakovnja čime se završava ciklus rada baterijskog paljenja.
Bobina ima zadatak da struju niskog napona 6 ili 12 V pretvori u struju visokog napona od 13-17 hiljada V.
Bobina se sastoji od: tela, jezgra, primarnog i sekundarnog namotaja.
Jezgro se nalazi u centru indikacionog kalema. Debljina žice primarnog namotaja iznosi od 0,5 - 2 mm.
Primarni namotaj presvučen je izolacionim materijalima i na taj način izolovan je od jezgra i sekundarnog namotaja.Broj namotaja primarnog kola iznosi od 100 - 200 namotaja.
Sekundarni namotaj je obavijen oko primarnog namotaja i debljina žice je oko 0,1 mm, koja je takođe presvučena izolacionim materijalom.Broj namotaja sekundarnog kola iznosi oko 1400.
Primarni i sekundarni namotaji međusobno su povezani u jednoj tački.Na indukcionim kalemu nalaze se tri priključka.Kroz prvi priključak dolazi primarna struja iz akumulatora na prstasti namotaj, a preko drugog priključka primarna struja odlazi na razvodnik paljenja tj. na kondenzator i priključak.Treći prekidač povezuje sekundarni namotaj i razvodnu kapu razvodnika. Ova faza je ostvarena pomoću provodnika namenjenog za sekundarnu struju visokog napona u primarnom kolu. Prolaskom primarne struje oko jezgra stvara se magnetno polje koje indukuje u sekundarnim namotajima struju visokog napona. Struja visokog napona je neophodna stvaranje varnice na elektrodama svećica.
Zadatak razvodnika paljenja je da prema rasporedu paljenja razvede struju visokog napona na svećice i da pomoću platinske dugmadi i kondenzatora omogući indukcionom kalemu stvaranje struje visokog napona.
Vratilo razvodnika donjim krajem je u vezi sa bregastim vratilom od koga dobija pogon. Neposredno ispred završnog dela vratila sa gornje strane nalaze se bregovi kojih ima koliko i cilindara u motoru. Neposredno ispred bregova nalazi se centralni regulator čiji je zadatak da u zavisnosti od broja obrtaja motora reguliše momenat paljenja. Ruka provodnika je izražena od bakelina, koji ne provodi struju. Sa gornje strane ruke nalazi se metalna pločica preko koje se provodi sekundarna struja.
Ima zadatak da u sebe primi primarnu struju u trenutku rastavljanja kontakta prekidača. On omogućava brzo prekidanje strujnog kola što je uslov za stvaranje sekundarne struje visokog napona. Bez obzira na ovo rešenje ipak u manjoj meri dolazi do preskakanja varnice, između čekića i nakovnja. Kondenzator se nalazi na razvodniku, čiji je jedan pol spojen sa masom, a drugi sa primarnim strujnim kolom. Kapacitet kondenzatora iznosi od 0,5 do 0,25 MF. Ukoliko je kondenzator neispravan neće funkcionisati baterijsko paljenje primarnog strujnog kola, a time neće biti ni proizvodnje struje visokog napona.
Svećica ima zadatak da obezbedi stvaranje varnice u velikom dijapazonu temperature i pritiska koji vladaju u cilindru.
Dinamomašina ima zadatak da proizvede jednosmernu struju kako bi se obezbedilo napajanje potrošača i punjenje akumulatora.Za vreme pokretanja rotora dolazi do presecanja magnetnog polja. U polovima statora postoji određena permanentna struja koja izaziva namagnetisanje različitih polova, severni N i južni S. Među polovima se stvara magnetno polje koje je definisano magnetnim silama. Okretanjem rotora, između statora dolazi do presecanja magnetnog polja što izaziva naizmenične struje u namotajima rotora. Ova struja je dalje dovodi do kolektora koji se nalazi na krajevima rotora.Nedostatak dinamomašine je u tome što ne proizvodi struju pri manjem broju obrtaja pri čemu je akumulator oštećen, pa mu se zato smanjuje vek trajanja.
Praktična dinamomašina je izbačena iz upotrebe.
Osnovni delovi su :
Stator sa polovima
Rotor sa namotajima
Kolektor
Äetkice
Stator se izrađuje od livenog gvožđa. Polovi statora se nalaze pričvršćeni sa unutrašnje strane statora odgovarajućim zavrtnjima. Jezgro polova sastoji se od lamela livenog gvožđa. Oko jezgra se nalaze odgovarajući namotaji.
Rotor je deo koji se okreće između polova statora, a nalazi se u osovini koja se okreće u kotrljajućim ležajevima. Rotor je izrađen u obliku valjka od lamela livenog gvožđa koje su međusobno izolovane. Između lamela naleže se kanali u kojima su namotaji provodnika.
Kolektor je deo rotora i zadatak mu je da sakupi proizvedenu struju. Sastoji se od bakarnih lamela međusobno izolovanih i izolovanih u odnosu na osovinu rotora.
Äetkice su deo dinamomašine koje naležu na kolektor. Preko njih se odvodi struja s tim što jedan četkica odvodi pozitivnu a druga negativnu struju. Izrađuje se od preparirane ugljene mase pomešane sa određenom količinom bakarne prašine.
Mogući kvarovi dinamomašine su :
probijanje izolacije na namotaje statora
probijanje izolacije na namotaje rotora
istrošenost četkica
Usled trošenje četkica zapušavaju se kanali kolektora ugljenom prašinom pa je poremećena izolovanost između lamela kolektora i onemogućeno je pretvaranje naizmenične struje u jednosmernu.
Anlaser ima zadatak da pokrene zamajac i na taj način obezbedi startovanje motora tj. uključivanje. Pri startovanju motora elektropokretač mora raspolagati velikim obrtnim momentima kako bi savladao inerciju mase delova koje pokreće, otpore trenja kao i otpor koji se stvara za vreme takta sabijanja. Elektropokretač je najveć potrošač elelktrične energije.
Prema načinu uključivanja alnasere možemo podeliti na:
Ovaj elektropokretač namenjen je za pokretanje motora veće snage. Kod njega je pogonski zupčanik kruto spojen sa osovinom motora pa se ne može nezavisno pomeriti duž osovine niti rotirati oko nje.Lamele kolektora su duže u odnosu na druga rešenja, jer se ceo rotor, a samim tim, i kolektor podužno pomera prema zamajcu.Polovi rotora i statora se nalaze na istoj vertikalnoj osi jer se osa polova rotora pomera prema zamajcu.Uključivanje elektropokretača vrši se tako što se kontakt ključem zatvori strujno kolo pa se u pomoćnim namotajima polova statora stvara magnetno polje koje uslovljava podužno pomeranje rotora prema zamajcu. Podužno pomeranje rotora dovodi do naprezanja zupčanika rotora i zupčanika zamajca. U trenutku kada su zupčanici međusobno spregnuti ose polova i rotora se poklapaju, pa rotor počinje da se okreće i dolazi do startovanja motora. Pri startovanju motora povećava se broj obrtaja zamajca i to zbog velike razlike u obimnim brzinama spregnutih zupčanika. S obzirm na tošto treba da obezbedi veliki obrtni momenat ovaj elektropokretač se napaja strujom od 24V.
Mogući kvarovi alnasera
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|
 |
Multimedialni CD (836)
Uni v3.0 (601)