• Akumulator
• Baterijsko startovanje
• Razvodnik paljenja
• Bobina
• Kondenzator
• Svećice
• Dinamo mašina
• Alternator
• Anlaser

1. negativna ploča ćelije
2. izolator (separator)
3. pozitivna ploča
4. sud akumulatora
5. izolator - mrežica
6. pozitivan pol akumulatora
7. otvor ćelije
8. masa za zalivanje ćelija
9. otvor na ćeliji
10. spojnica ćelija
11. poklopac ćelije
12. negativan pol akumulatora

Sud akumulatora je deo u kome se nalaze svi ostali delovi a izrađuje se od providne plastike i njegova veličina zavisi od kapaciteta akumulatora.
Ćelije su osnovni deo akumulatora i njihov napon je od 2 - 2,1 volta. Ćelija se sastoji od određenog broja pozitivnih i negativnih ploča. Pozitivne ploče su izrađene od olovnog oksida, a negativne od čistog olova. Između pozitivnih i negativnih ploča nalazi se separator - izolator koji je izrađen od odgovarajuće plastične materije. Sve ploče istog naelektrisanja su međusobno povezane i tako čine pozitivan ili negativan pol. Ovako spojene ploče sa separatorima, stavljene u odgovarajuću pregradu suda nalivenu elektrolitima čine ćeliju akumulatora. Željeni napon akumulatora postiže se rednom vezom između ćelija i to tako da se pozitivan (+) pol jedne ćelije spaja sa negativnim (-) polom druge ćelije. U toku eksploatacije dolazi do postepenog pražnjenja akumulatora. Smatra se da je pražnjenje normalno ukoliko napon po jednoj ćeliji ne spadne ispod 1,8 volta. što je veća gustina elektrolita to je akumulator više napunjen. Ovo je posebno važno u zimskom periodu jer kapacitet akumulatora opada sa smanjenjem temperature.
Polovi akumulatora su obeleženi i to tako što je pozitivni (+) pol deblji a negativni (-) pol tanji.
Pod kapacitetom akumulatora podrazumeva se količina električne struje kojom se napaja potrošač za određeno vreme, ako na primer napajamo neki potrošač strujom od 5A i akumulator obezbedi napajanje za 20h, a da mu pritom napon po ćeliji ne spadne ispod 1,8 volta takav akumulator ima kapacitet od 100Ah.

Baterijsko startovanje

Kada se uspostavi kontakt uz pomoć ključa ostvaruje se veza između akumulatora i priključka primarnog namotaja u indukcionom kolenu. Primarna struja tada prolazi kroz primarni namotaj, a zatim preko drugog izlaza na bobini dolazi do priključka razvodnika paljenja. Kada su prekidači sastavljeni struja prelazi sa četkica na nakovanj i dalje na masu i na taj način se zatvara primarno strujno kolo. Za vreme prolaska primarne struje kroz primarni namotaj bobine stvara se magnetno polje jer je namotaji nalaze oko jezgra bobine. U trenutku kada breg razvodnika deluje preko izolacionog oslonca dolazi do rastavljanja platinske dugmadi i prekidanja primarno strujnog kola. Treba naglasiti da se u trenutku kada počne rastavljanje kontakta prekidača razvodna ruka se nalazi uvek ispod odnosno neposredno naspram odgovarajućeg metalnog segmenta na razvodnoj kapi. Ovim je omogućeno kretanje sekundarne struje iz bobine do razvodne kape, sa razvode kape na razvodnu ruku i sa razvodne ruke ponovo na razvodnu kapu, na taj način se ponovo uspostavlja primarno strujno kolo. Istovremeno oko jezgra bobine stvara se magnetno polje koje traje do ponovnog rastavljanja četkica od nakovnja čime se završava ciklus rada baterijskog paljenja.

1. vratilo razvodnika
2. bregovi
3. čekić prekidač
4. nakovanj prekidača
5. lisnata opruga čekića
6. izolator čekić
7. osovinica čekića
8. zavrtan za regulisanje zazora prekidača
9. zavrtanj za spajanje primarnog kola struje i kondenzator
10. kondenzator
11. veza primarne struje i čekića prekidača
12. navrtke za podešavanje momenta paljenja
13. vakuum-regulator
14. membrana vakuum-regulatora
15. poluga između membrane i obrtne ploče prekidača
16. centrifugalni regulator
17. ruka razvodnika
18. metalna pločica na ruci
19. kapa razvodnik
20. metalni segment
21. ugljena četkic
22. centralni priključak na razvodnoj kapi

Dinamo-mašina ( Generator)

Dinamomašina ima zadatak da proizvede jednosmernu struju kako bi se obezbedilo napajanje potrošača i punjenje akumulatora.Za vreme pokretanja rotora dolazi do presecanja magnetnog polja. U polovima statora postoji određena permanentna struja koja izaziva namagnetisanje različitih polova, severni N i južni S. Među polovima se stvara magnetno polje koje je definisano magnetnim silama. Okretanjem rotora, između statora dolazi do presecanja magnetnog polja što izaziva naizmenične struje u namotajima rotora. Ova struja je dalje dovodi do kolektora koji se nalazi na krajevima rotora.Nedostatak dinamomašine je u tome što ne proizvodi struju pri manjem broju obrtaja pri čemu je akumulator oštećen, pa mu se zato smanjuje vek trajanja.
Praktična dinamomašina je izbačena iz upotrebe.

Osnovni delovi su :
Stator sa polovima
Rotor sa namotajima
Kolektor
Četkice

Stator se izrađuje od livenog gvožđa. Polovi statora se nalaze pričvršćeni sa unutrašnje strane statora odgovarajućim zavrtnjima. Jezgro polova sastoji se od lamela livenog gvožđa. Oko jezgra se nalaze odgovarajući namotaji.

Rotor je deo koji se okreće između polova statora, a nalazi se u osovini koja se okreće u kotrljajućim ležajevima. Rotor je izrađen u obliku valjka od lamela livenog gvožđa koje su međusobno izolovane. Između lamela naleže se kanali u kojima su namotaji provodnika.

Kolektor je deo rotora i zadatak mu je da sakupi proizvedenu struju. Sastoji se od bakarnih lamela međusobno izolovanih i izolovanih u odnosu na osovinu rotora.

Četkice su deo dinamomašine koje naležu na kolektor. Preko njih se odvodi struja s tim što jedan četkica odvodi pozitivnu a druga negativnu struju. Izrađuje se od preparirane ugljene mase pomešane sa određenom količinom bakarne prašine.

Mogući kvarovi dinamomašine su :
probijanje izolacije na namotaje statora
probijanje izolacije na namotaje rotora
istrošenost četkica
Usled trošenje četkica zapušavaju se kanali kolektora ugljenom prašinom pa je poremećena izolovanost između lamela kolektora i onemogućeno je pretvaranje naizmenične struje u jednosmernu.

Alternator

1. remenica
2. kuglični ležaj
3. poklopac sa perajama
4. kućište
5. kandžasti pol
6. pobudni namotaj
7. namotaj statora
8. stator
9. kućište
10. ugljene četkice

Princip rada alternatora

Kada se kontakt ključem zatvori strujno kolo, iz akumulatora poteče jednosmerna struja i preko automatskog regulatora dolazi na pozitivnu četkicu odnosno klizni prsten. Druga četkica predstavlja negativan pol i naleže na drugi klizni prsten. Obzirom da četkice predstavljaju različite polove, prstenovi na koje naležu međusobno su izolovani u odnosu na osovinu rotora. Preko četkica protiče struja male jačine. Zbog toga su i dimanzije četkica male, a i vek trajanja im je veoma dug jer se one veoma sporo troše. Proizvedena trofazna struja odvodi se preko dioda koje predstavljaju pozitivan pol i dioda koje predstavljaju negativan pol.

Anlaser - Elektropokretač

Anlaser ima zadatak da pokrene zamajac i na taj način obezbedi startovanje motora tj. uključivanje. Pri startovanju motora elektropokretač mora raspolagati velikim obrtnim momentima kako bi savladao inerciju mase delova koje pokreće, otpore trenja kao i otpor koji se stvara za vreme takta sabijanja. Elektropokretač je najveć potrošač elelktrične energije.

Prema načinu uključivanja alnasere možemo podeliti na:

• Anlaser sa električnom spojnicom i navojem
• Anlaser sa pomičnim rotorom
• Anlaser sa navojem
• Anlaser sa mehaničkim uključivanjem

Anlaser - Elektropokretač sa elektromagnetnom spojnicom i navojem

1. stator
2. osovina rotora
3. pogonski zupčanik
4. zupčanik na zamajcu
5. spojnica (bendiks)
6. dvokraka poluga, viljuška
7. okretna tačka poluge
8. elektromagnet
9. elektromagnet
10. vod od prekidača
11. polovi strujnog kola
12. kontakt pločica negativnog pola

Davanje kontakta ključem, zatvara se strujno kolo u elektromagnetnom prekidaču. Prolaskom struje kroz namotaje stvara se magnetno polje koje uslovljava povlačenje kotve prema polovima strujnog kola. U trenutku kada se bakarna pločica spoji sa kontaktima realizuje se zatvaranjem strujnog kola, pa struja dolazi na pobudne namotaje polova statora. Istovremeno se pomeranjem kotve vrši pomeranje poluge koja dalje pomera spojnicu i zupčanik elektropokretača prema zamajcu. Zupčanik elektropokretača pokreće zamajac sve dok ne upali. Kada se auto upali broj obrtaja na zamajcu se naglo povećava pa se zbog povećanja obimne brzine zupčanik elektropokretača isključuje.

Anlaser - Elektropokretač sa pomoćnim rotorom

 

1. stator
2. namotaji pola
3. jezgro pola
4. osovina rotora
5. rotor sa podužnim žljebovima
6. kolektor
7. četkice
8. pogonski zupčanik
9. zupčanik na zamajcu

Ovaj elektropokretač namenjen je za pokretanje motora veće snage. Kod njega je pogonski zupčanik kruto spojen sa osovinom motora pa se ne može nezavisno pomeriti duž osovine niti rotirati oko nje.Lamele kolektora su duže u odnosu na druga rešenja, jer se ceo rotor, a samim tim, i kolektor podužno pomera prema zamajcu.Polovi rotora i statora se nalaze na istoj vertikalnoj osi jer se osa polova rotora pomera prema zamajcu.Uključivanje elektropokretača vrši se tako što se kontakt ključem zatvori strujno kolo pa se u pomoćnim namotajima polova statora stvara magnetno polje koje uslovljava podužno pomeranje rotora prema zamajcu. Podužno pomeranje rotora dovodi do naprezanja zupčanika rotora i zupčanika zamajca. U trenutku kada su zupčanici međusobno spregnuti ose polova i rotora se poklapaju, pa rotor počinje da se okreće i dolazi do startovanja motora. Pri startovanju motora povećava se broj obrtaja zamajca i to zbog velike razlike u obimnim brzinama spregnutih zupčanika. S obzirm na tošto treba da obezbedi veliki obrtni momenat ovaj elektropokretač se napaja strujom od 24V.

Mogući kvarovi alnasera

• Elektropokretač ostaje uključen posle pokretanja motor - Neispravan mehanizam za vraćanje pogonskog zupčanika
• Elektropokretač se ne okreće ili nema snagu - Akumulator neispravan, labavi priključci ili korozija
• Prekidač elektropokretača neispravan (elektromagnetni) - Zameniti elektromagnetni pokretač
• Četkice neispravne ili polomljene - Obrada kolektora i zamena četkica
• Neispravan rotor ili navoji statora - Zameniti neispravne delove